Okruglim stolom pod nazivom „Na mladima ostaje sićanje ko zavet za budućnost“, u Plavoj sali Varoške kuće, izložbom „Kultura pamćenja: Fotografije – zločinačka akcija ’Oluja’“, na platou na Trgu republike isprid svečanog ulaza u Varošku kuću, obraćanjima pridsidnika Saveza srpski udruženja Sivernobačkog okruga, Miroslava Karana, upravnice subatičkog ogranka Fondacije „Svetozar Miletić“ iz Novog Sada, Ljubice Bertović, gradonačelnika Subatice Stevana Bakića i srpskog režisera i književnika Dragoslava Bokana, ko i uručenjem „Pakračke gramate“, u okviru tribine održane u Velikoj vićnici Varoške kuće, večeras je u Subatici obilužena 30. godišnjica stradanja srpskog naroda u zločinačkoj akciji „Oluja“.

Gradonačelnik Bakić je, tom prilikom, kazo da je prija tačno 30 godina, u avgustu 1995. na iljade Srba iz Krajine proterano iz svoji domova u kojima su vikovima živili, da su oni koji su imali sriću priživit golgotu na kraju završili u okrilju Republike Srpske i majke Srbije i da se danas okupljamo u tišini i poštivanju kako bismo se sitili jednog od najteži trenutaka u savrimenoj istoriji srpskog naroda – zločinačke operacije „Oluja“, koja je za sobom ostavila iljade izgubljeni života, razorene domove, spaljene crkve i proterane porodice.

„Prid lice pravde ni danas nisu izišli svi zločinci koji su bolesne, stare, žene, dicu, domaćine, ratare, stočare, primorali ostavit puste svoje domove i sve što su stekli smiste u traktore i ponesu sa sobom – u neizvesnost. Još su u nama žive slike koje smo gledali na televiziji kako je cio život stao na traktorske prikolice, u par kutija i ćebadi, a ušuškane izmed ponjava virile su dičije glavice, uplašene i musave od suza, i ikone krsni slava“, kazo je Bakić.

Sabrali smo se danas da se sitimo po razmerama na evropskim prostorima nikad većeg nasilnog egzodusa našeg naroda s područja Dalmacije, Banije, Korduna, Like i zapadne Slavonije, kazo je on i dodo da je ode, u nepriglednoj ravnici, „stasala generacija dice iz izbiglički kolona, musavi al ponosni, tužni al odlučni, koja danas pronosi slavu svog naroda u nauki, u kulturi, u sportu, obrazovanju, politiki“.

Istako je da su potomci oni koji su priživili ustaške jame, logore, kuršume, maljove i srboseke i sami postali mučenici, al su svoju muku i bol zaminili ne zaboravom, već obnovljenom životnom snagom i iskrenom ljubavlju prema Srbiji, i ona im jednako iskrenom ljubavlju vraća.

„Sićajući se svi žrtava ’Oluje’, spaljeni kuća i opusteli srpski varoši i sela, danas cio naš narod pušta suzu, zavitujemo se na praštanje al ne i zaborav, i čvrsto poručujuć svima da novi ’Oluja’ nikad i nigdi više neće bit, el Srbija i srpski i narod to neće dozvolit. Naš put, put Srbije, jeste posut trnjom, al vodi nas tamo kud stremimo. U stabilnu i sigurnu budućnost“, naglasio je gradonačelnik Bakić.

On je podvuko da je, kad je rič o zavitovanju na praštanje čemu nas uči vira, njegov lični stav – „da im nikad neće oprostit, a kamoli zaboravit“.

„Kad god su imali priliku – ubijali su nas. Kad god su imali priliku – klali su nas. Kad god su imali priliku – išli su da nas zatru. Neću im više nikad dat tu priliku. I večeras ste vidli ponašanje te jedne male grupe. Ni večeras nam ne daju na miru oplakivat naše žrtve. Pogledajte to poštivanje! A, pričamo, puna su nam usta suživota. Muka je kad Srbin krene da priča istinu. Kažu – napada! Sitite se mog divana na 15. ’Banijskom prelu’. Šta sam pogrišio? Ja bi volio da sam pogrišio, al, nažalost, ni u čemu nisam pogrišio. I tek ćete vidit još nike stvari. A, ja ću tek da divanim, ja samo čekam taj momenat kad ćemo još da divanimo. Ironija istorije je da su se oni koji su išli da nas zatru, koji su nas klali i ubijali, utrkivali u Ujedinjenim nacijama da podnesu deklaraciju da nas proglase genocidnim. Moj srpski narod koji je uvik bio na strani pravde i slobode, koji je uvik bio nuz pobidnike i koji je uvik pobidio! Pobidićemo i sad! Srbija će pobidit, srpski narod će pobidit“, naglasio je gradonačelnik Bakić.

Podsitio je da su u rano jutro 4. avgusta hrvatske snage napale Republiku Srpsku Krajinu i otpočele akciju najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posli Drugog svitskog rata, i da su Srbi protirani s prostora koji su naseljavali iljadama godina.

„Tu smo da odamo pomen našoj braći i sestrama koji su  postradali od hrišćana, a ne od kakog nepoznatog naroda i vire. Istorijska je nepravda, još jedna i nizu, što susedna država ovaj čin nad nemoćnim i golorukim narodom slavi ko svoju najveću pobidu. Moleći se danas za sve postradale, za naše bližnje, ne želimo produbljujivat sukobe, nit vodit ratove, al niko nam nikad ne mož oduzet pravo da pamtimo zlo koje se tad na naš narod sručilo, nit nas prikorit što razvijamo kulturu sićanja“, kazo je Bakić.

Dodo je da smo se sabrali ode večeras, na prostoru di vikovima upućeni jedni na druge zajedno živimo, da jasno kažemo da je naš narod mnogo puta kroz stradanje i žrtvu osvajo trenutke slobode i vaskrsenja, i da mi imamo nadu u konačnu pravdu Božju, el je ljudska toliko puta zatajila na štetu srpskog naroda.

„Zatajila je kod stradanja našeg naroda u Dalmaciji, Baniji,  Kordunu, Liki i zapadnoj Slavoniji, al zatajila je i ugušila se u suzama naši majki na našem Kosovu i Metohiji. Sitimo se Svetog mučenika Vukašina jasenovačkog iz Klepaca čije su potresne riči: ’Samo ti dite radi svoj poso’ – upućene monstrumu koji ga je klao, lišenom svakog ljudskog lika, primer trijumfa žrtve nad zlom“, istako je Bakić.

Naveo je da smo spremni iznova tražit načine da zajedno idemo dalje, al da nismo spremni žmurit prid sve češćim  i sve žešćim pokušajima da nam prikrajaje istoriju!

„Nismo spremni gledat kako čak i pojedini pripadnici srpskog naroda naša stradanja pokušavaje ublažit i izopačit, a srpske patriote nazivaje svakakim pogrdnim imenima! Nemamo prava žmurit prid današnjicom koja je veoma opasna ako se ne dozovemo i dozvolimo da nam mlade truju vridnostima koje nisu dostojne jednog hrišćanina! Naša je dužnost nigovat kulturu sićanja, istinu prinosit novim generacijama, ne da bi gajili tugu el osvitu, već da bi gradili pravednije, iskrenije i ljudskije društvo“, kazo je Bakić.

Naglasio je da je „Oluja“ simbol tuge i da tuga sa sobom nosi tišinu. Ne, kako je kazo, parole. Ni povike. Nit zviždaljke.

„Zato ću svoje obraćanje završit drugačije neg inače, porukom koju upućivam našim potomcima. Draga omladino, mladi Srbi, i vi što niste Srbi al poštivate zemlju u kojoj živite, opasna su vrimena došla! Svaki zaborav nas poništava i oduzima nam pravo na sutra. Ne dajte da izbledi sićanje na Jadovno, Jastrebarsko, Glinu, Jasenovac, na Petrovačku cestu, na Bratunac, na Staro Gracko, na Banjsku, na Prizren, na Gazimestan, na stradanja vaši pridaka, el da nije bilo nji – ne bi bilo ni vas! Nek je vična slava srpskim mučenicima koji su stradali u ’Oluji’ i u svim pogromima, njevim se stradanjima do zemlje klanjamo! Srbija ne zaboravlja! Večna im slava“, zaključio je gradonačelnik Stevan Bakić.

Dragoslav Bokan je, obraćajući se medijima uoči tribine u Velikoj vićnici Varoške kuće, izmed ostalog izjavio da se nakon akcije „Oluja“, koja je trajala vrlo kratko, a ostavila duboke tragove, učinilo da je etničko čišćenje priraslo u genocid, da se učinilo da je zamuknio glas Srba koji su tamo živili, da se učinilo da se više niko ne sića njevog stradanja i da će ovaj zločin brez kazne ostat čak i nezabilužen, ne samo nekažnjen.

„Međutim, u poslidnje vrime, od nikog trenutka mi vidimo da se polako podiže svist naši ljudi o stradanju, kako saosićanje, razumivanje te etičke vertikale di mi u stradanju našeg naroda vidimo i obavezu za sve nas, el kroz pamćenje mi jačamo i ne dopuštamo da nas neprijatelji uplaše i raspu. I dolazi do one sloge koje se toliko plaše naši neprijatelji, one sloge koju ruše i ovi isprid ove zgrade svojim besomučnim i brezumnim zviždanjom na ovaj dan. Na saranama se čovik ne ponaša divljački, postoji nika vrsta poštivanja, čak i u indijanskim el urođeničkim plemenima postoji poštivanje prema tragediji. Kod nji ne postoji, al, srićom, eto, kod nas je to poštivanje vidljivo“, istako je Bokan.

On je naveo da je čak dva puta imo čast učestvovat u obilužavanju ti teški trenutaka di triba da se sitimo prošlosti, a da ne klonemo, neg da nas snaga povede ka budućnosti, do slideće godine, do slidećeg obilužavanja.

„Evo sad, ove godine mi smo dočekali 30. godišnjicu ti događaja. Sad svidočimo da Krajina živi. Ona ne živi više u Dalmaciji, Baniji, Liki, Kordunu, ona živi sad po čitavoj Srbiji, čitavom svitu. Krajina živi ko osićanje, živi ko zavičaj, živi ko sićanje na one žrtve koje nikad nećemo zaboravit. Dokle god ji ne budemo zaboravili, oni nisu zauvik mrtvi, dokle god se budemo sićali i ovog dana i svi drugi dana možmo kazat da smo dostojni naslidnici Vuka Mandušića, Nikole Tesle i svi oni koji su pronosili slavu ti naši krajova sve do ove tragedije koje nam je najveće iskušenje u istoriji. To iskušenje ćemo pobidit ako budemo  nastavljali iz godine u godinu da se polako sakupljamo. I ako mediji počnu razumit da ovo nije komemoracija neg pokušaj da dokažemo život i vitalnost našeg naroda, da dokažemo da iz tuge ne mora poniknit nagon za osvitom, već nagon za opstankom“, naglasio je Bokan.

U okviru tribine upriličena je i dodila „Pakračke gramate“ – nagrade, priznanja i izraza zafalnosti za činjenje i za učinjeno dilo u smislu doprinosa nigovanju kulture pamćenja srpskog naroda. Ovogodišnjem dobitniku, penzionisanom general-potpukovniku Srpske vojske Krajine Milanu Čeleketiću „Pakračku gramatu“ uručio je Stojan Prodanović, osnivač i glavni urednik časopisa „Pakrački dekret“ i „Pakrački svijet“.

Tribina u Velikoj vićnici Varoške kuće počela je himnom „Bože pravde“ koju je izvela Ženska vokalna grupa „Mironosice“ iz Subatice, a program je zatvoren pesmom „Mala kuća“, ko simbolom svi domova koji su ostali iza kolona, i svi korena koji, iako iščupani, nisu zaboravljeni, koju je izvela jedanaestogodišnja Milica Panić.

Organizatori manifestacije bili su Savez srpski udruženja Sivernobačkog okruga i  Fondacija „Svetozar Miletić” iz Novog Sada, ogranak u Subatici. Obilužavanje 30. godišnjice stradanja srpskog naroda u zločinačkoj akciji „Oluja“ brezuspešno je, zvižducima, uzvicima i dobacivanjom, pokušala onemogućit manja grupa blokadera okupljeni na platou isprid svečanog ulaza u Varošku kuću di je bila postavljena izložba „Kultura pamćenja: Fotografije – zločinačka akcija ’Oluja’“.